Primeri uštede

Attention: open in a new window. PDFPrintE-mail

Ušteda kroz efikasnu evidenciju i maksimalno iskorišćenje radnog vremena uz kontrolu resursa

 

Uzmimo za prvi primer kontrolu efikasnosti radnika kojima je na raspolaganju vozni park. Jedan od glavnih problema je gubitak vremena. Podatake o ovom problemu ponudila je firma za istraživanje tržišta Basex iz New Yorka koja je istraživanjem došla do zaključka da prosečan radnik na poslu izgubi i preko dva sata dnevno! Prema postojećim statistikama i satnicama kojima se računalo, ispada kako samo u Sjedinjenim Američkim Državama taj "gubitak vremena" iznosi i 588 milijardi dolara godišnje ili 28 milijardi izgubljenih sati godišnje. Naravno da to oscilira zavisno o delatnosti o kojoj se radi, ali eminentno je da gubitak postoji na svakom radnom mestu. Kada se radi o radnicima koji su „na terenu“, odnosno čiji posao podrazumeva obilazak partnera/kupaca/prodajnih mesta, prevoz i dostavu robe i sl., sama kontrola istih postaje još teže izvodiva, pa su time i mogućnosti „zloupotrebe“ radnog vremena puno veće. Istovremeno, to znači i veće gubitke za firmu.

 

 

Uzmimo za primer da je radnik u proseku nedozvoljeno neaktivan samo 30 min dnevno. Ako uzmemo u obzir da isti ima bruto platu od (9300) din. i da radi 25 dana u mesecu, dolazimo do jednostavne računice kako isti radnik firmu ošteti za (5900) din. mesečno. Istom računicom dolazimo do toga da se sistemom kontrole korišćenja radnog vremena s povećanjem efikasnosti od samo 20 minuta dnevno investicija u sistem već sama isplaćuje. Ovo se odnosi na primer gde se ProTracking sistem plaća opcijom Lease, odnosno korisnik dobija sistem na korišćenje i plaća samo mesečnu naknadu za to, bez jednokratnih i dodatnih izdataka.

 

Ušteda u potrošnji goriva

 

Nažalost, uz gore navedene primere često se mora dodati i nepotrebni trošak za potrošnju goriva. Čak i ukoliko primeri nisu uzročno-posledično vezani, nepotrebni trošak za gorivo je svakako nemali izdatak svake firme.

 

Uzmimo za primer teretno vozilo koje dnevno pređe 600 km. Ukoliko isto vozilo dođe na odredište u zadanom vremenskom periodu ono je svoj zadatak izvršilo. Međutim, nije svejedno kojom se brzinom vozilo kretalo, odnosno koliko je provelo „odmarajući“ na zadatoj ruti. Naime, nije isto ukoliko se vozilo kreće npr. prosečnom brzinom od 70 km/h pa mu do odredišta treba malo duže i kada se kreće 80 km/h pa mu treba malo manje vremena uz (naravno) dužu pauzu. Vreme dolaska je isto, međutim potrošnja definitivno nije.

 


 

Naveli smo okvirni primer gde potrošnja, zbog prosečne brzine veće za 10 km/h, iznosi 12 litara više za istu rutu. Ukoliko se isto ponavlja svakodnevno, mesečni gubitak za firmu iznosi cca (25000) din., što je na godišnjem nivou iznos kojim se bez problema pokrije npr. polisa osiguranja istog vozila. Ukoliko su ta odstupanja u potrošnji veća, sama ušteda proporcionalno raste. Ako se pogleda donja tabela, vidljivo je da je sistem ProTracking isplativ već kod minimalne dnevne uštede na potrošnji od oko samo 2.3 litre (u domaćem transportu), što je na tankove od nekoliko stotina litara prava sitnica.

Sistem omogućuje pregled brzine vozila u svakom trenutku, neograničeno unazad od dana ugradnje, kao i postavljanje maksimalnih dozvoljenih vrednosti i pregled svih prekoračenja. Ovim se ujedno može kontrolisati i pridržavanje vozača brzine kretanja u određenim naseljenim područjima i na taj način preventivno delovati u slučaju potencijalne nesreće, što je uvek veliki gubitak za firmu (finansijski troškovi, ugled firme, odgovornost...).



Webdesign by Webgau.de | Support by Forum | XHTML & CSS Valide